Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Depresija se često javlja udruženo sa još nekim poremećajem. Najčešće je to anksioznost . Neka istraživanja pokazuju da se depresija i anksioznost javljaju zajedno u 20-75% slučajeva kod odraslih osoba. Kod adolescenata je taj procenat nešto manji (5-55%).

Autizam - Reakcija na zvuk Deca koja imaju autizam mogu biti hiposenzitivna ili hipersenzitivna na zvukove. Roditelji i učitelji izveštavaju da kod neke dece koja imaju autizam prividno bezazleni zvukovi mogu uzrokovati vrlo žestoke reakcije i anksioznost. To može biti posebno problematično u školi koja obično uključuje mnogo različitih zvukova kao što su škripanje stolice, zvono, škripanje krede i sl. Osobe koje imaju autizam izveštavaju da su njima takvi zvukovi izuzetno intenzivni.

Depresija - Klinička slika kod dece Deca kod koje se razvila depresija izgledaju tužno, govore monotonim glasom, usamljeni su, pokreti su im usporeni. Sebe najčešće opisuju negativnim terminima kao npr. ja sam glup, loš, niko me ne voli i sl. Depresija je kod dece često prikrivena somatskim smetnjama kao što su bol u stomaku, glavobolje i sl. Sa uzrastom sve više dolazi do izražaja loš self-sistem pa se opisuju kao apatični, iritabilni, kao deca sa lošom koncentracijom.

Prve dve godine života izuzetno su važne za razvoj privrženosti i individuacije. Neadekvatno roditeljstvo u tom periodu i popratne stresne situacije, utiču na to da se razvije anksioznost i depresija kod dece. Depresija koja se javlja u prvih nekoliko godina života smatra se reakcijom na gubitak voljene osobe, koju prati osećanje bespomoćnosti i slabosti. Kao reakcija na produženu separaciju od roditelja, može se javiti i anaklitička depresija. U tim situacijama, kod deteta se javlja agitiranost, anksioznost , povlačenje, očaj i poricanje ljubavi. Kasnije u detinjstvu, depresija može biti i reakcija na gubitak samopoštovanja, pa se tada javljaju i osećanja inferiornosti, krivice i beskorisnosti.

Većina osoba koja ima autizam , a isto tako i njihovi roditelji, staratelji i učitelji, prepoznaju anksioznost kao karakteristiku osoba koje imaju autizam. Neki autori smatraju da se anksioznost može odnositi na različite izvore, uključujući:  nesposobnost osobe koja ima autizam da se izrazi

Depresija i njena povezanost sa porodičnim odnosima se veoma dugo ispituje, a rezultati jasno pokazuju da je depresija kod dece značajno povezana sa porodičnim interakcijama i to: odbacivanjem i kontrolom. Odbacivanje se odnosi na negativna i neprijateljska osećanja roditelja prema detetu, nasuprot prihvatanju, toplini i razumevanju. Kontrola se odnosi na roditeljsku zaštitu i kontrolu, nasuprot autonomiji. Odbacivanje i kontrola često dovode do toga da roditelji upravljaju detetom i tako smanjuju njegovu individualnost.

Šta je depresija? Depresija  je “stanje smanjene psihofiziološke aktivnosti, u kome preovladava tuga, bezvoljnost i obeshrabrenost, kao i otežano i usporeno mišljenje. U psihijatriji naziv depresija označava niz afektivnih poremećaja koji se karakterišu intenzivnim osećanjima tuge, beznadežnosti, bespomonosti, bezrazložnim osećajem krivice i sklonosti ka samoubistvu.” Etiološka podela depresija razlikuje endogenu depresiju, koja nastaje bez poznatog uzroka, a tumači se fiziološkim promenama i egzogenu ili reaktivnu depresiju, koja nastaje nakon nekog stresnog događaja (npr. smrt nekog člana porodice).

Autizam se najčešće javlja tokom prve tri godine života sa periodom normalnog razvoja ili bez njega, pa možemo govoriti o sekundarnom i primarnom autizmu. Dete koje ima autizam, često, već od rođenja pokazuje neobično ponašanje: previše je mirno ili je izrazito nemirno, ne reaguje na osobe i predmete oko sebe, a u trećem mesecu života izostaje prvi osmeh. Dete koje ima autizam zaokupljeno je samo sobom, gleda svoje ruke, ne obazire se na okolinu. To kod roditelja ne mora izazvati zabrinutost, pogotovo ako se radi o prvom detetu i ako su bez iskustva. Dete je inače fizički zdravo i dobro napreduje.

Anksioznost se definiše na različite načine, a danas je jedna od najprihvaćenijih definicija definicija definicija Charlesa D. Spielbergera, koji razlikuje anksioznost kao stanje i anksioznost kao crtu ličnosti. Anksioznost kao stanje on definiše kao “emocionalnu reakciju koja se sastoji od neprijatnih, svesno opaženih osećaja napetosti, strepnje, nervoze i zabrinutosti, praćenih aktivacijom ili uzbuđenjem autonomnog nervnog sistema”.

Socijalne interakcije su nužne za preživljavanje, donose nam mnoga zadovoljstva, ali i strahove i anksioznost . Neki naučnici tvrde da 13.3% ljudi tokom života oseća veliki strah da će se poniziti u socijalnoj situaciji, da će biti negativno procenjeni i/ili da će drugi ljudi videti njihovu anksioznost i odbaciti ih zbog toga. Ovo su karakteristike ljudi koji imaju socijalnu anksioznost. Osoba koja ima socijalnu anksioznost ima snažnu potrebu ostaviti dobar utisak na druge ljude, ali je istovremeno zabrinuta hoće li u tome uspeti. Socijalna anksioznost obično počinje oko 15-te godine, a 70% onih imaju socijalnu anksioznost čine žene.

Opsesivno kompulsivni poremećaj ima dva osnovna simptoma, a to su opsesije (prisilne misli) i kompulzije (prisilne radnje). Opsesije se definišu kao ponavljajuće misli, doživljaji ili osećaji koje osoba doživljava kao unutrašnje i neprimerene, a koji uzrokuju značajnu anksioznost ili neprijatnost. Kompulzije su ponavljane radnje ili ponašanja koje smanjuju anksioznost , a za koje osoba smatra da je u obavezi da ih izvršava.

Ljudi često svoje loše emocionalno stanje pripisuju nepovoljnim životnim okolnostima. Neka istraživanja pokazuju da su u pravu jer je pet puta veća verovatnoća da će se kod depresivnih osoba naći negativan događaj povezan sa gubitkom. Sa druge strane, svi su doživeli neki gubitak, ali se depresija nije javila kod svih, što znači da i drugi činioci igraju važnu ulogu.  Veliki depresivni poremećaj (ili unipolarna depresija) je jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja. Depresija povećava šansu 23 puta da osoba bude „socijalno disfunkcionalna“ i daje 2 puta veću šansu za mortalitet od opšte populacije.

Šta je autizam? Autizam je kompleksan neurorazvojni poremećaj sa početkom u ranom detinjstvu, Autizam spada u grupu pervazivnih poremećaja razvoja, koji se posebno karakteriše ozbiljnim oštećenjima sledećih aspekata funkcionisanja:  a) socijalna interakcija,

Anksioznost - Termini U literaturi se najčešće pojavljuju termini kao što su; „strah“, „klinički strah“, „izbegavajuće ponašanje“, „izbegavajuća reakcija“, „anksioznost“, „ anksiozno stanje “, „fobija“ i „fobična reakcija“. U nekim slučajevima, ovi termini se koriste za isti fenomen, dok su opet sa druge strane često korišćeni kako bi naznačili različite teškoće.

Depresija je, kod dece i mladih, povezana sa specifičnim karakteristikama pojedinih razvojnih faza. Trajna tuga, nemogućnost uživanja u aktivnostima koje su im ranije bile prijatne, povlačenje, telesne tegobe kao što su glavobolja ili bolovi u stomaku, manjak energije, loša koncentracija, gubitak apetita i poremećaj spavanja (nesanica) ukazuju na to da postoji depresija kod deteta ili mlade osobe.

Naš svakodnevni život čine periodi radosti i tuge. Ti osećaji variraju, čak i u toku jednog dana, kada možemo biti veseliji ili tužniji. Međutim, bipolarni poremećaj karakterišu ciklične promene raspoloženja, smenjuju se depresija i manija tj. faze depresije i faze manije. Smenjivanje faza je nasumično, pa tako može doći do toga da manija traje duže, a depresija kraće ili da depresija traje duže, a manije kraće. Između faza, osoba je normalnog raspoloženja. Manija (manična faza) podrazumeva euforično raspoloženje, osobe su prilično iritabilne tokom ove faze, zbog čega lako dolazi do osećaja ljutnje i neprijateljskog raspoloženja.

Prve opise za opsesivno kompulsivni poremećaj nalazimo u XV veku kada su vladala demonološka objašnjenja u etiologiji, potpomognuta magijskim u mišljenju samih pacijenata.  Opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva počinje na uzrastu pre 25. godine što ukazuje na poseban interes i značaj detekcije opsesivno kompulsivnog poremećaja u dečijem i adolescentom dobu. U dijagnostičkom klasifikacionom sistemu DSM-IV opsesivno kompulsivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja.

Strah i anksioznost - Normalna i patološka pojava Strahovi i anksioznost deo su čovekovog života, kako detinjstva, tako i odraslog perioda i neke od ovih reakcija posmatraju se kao adaptivne (one koje možemo kontrolisati), dok su neke maladaptivne, odnosno, reakcije koje su van naše kontrole i određuju naše reakcije i ponašanje. Da bi strahove i brige mogli posmatrati kao poremećaje, kod deteta moramo uočiti poremećaj funkcionisanja. Anksioznost je kompleksni, neprijatni osećaj strepnje, bojazni, napetosti i nesigurnosti koju karakteriše anticipacija moguće opasnosti ili pretnje, a praćena je aktivacijom autonomnog nervnog sistema. Anksioznost je normalna pojava u svakodnevnom životu. Patologija zavisi od intenziteta, trajanja i broja prisutnih simptoma. Intenzivna anksioznost javlja se uz mnoge psihičke, ali i fiziološke poremećaje.

Kada govorimo anksioznosti razlikujemo anksioznost kao stanje i anksioznost kao osobinu. Anksioznost kao stanje povezana je sa anksioznošću kao crtom. Smatra se da se osobina (crta) anksioznosti odnosi na opštu sklonost osobe da anksiozno reaguje na potencijalno provocirajuće anksiozne situacije, dok je anksioznost kao stanje više specifična sklonost anksioznog reagovanja na sopstvenu anksioznost i telesne simptome povezane sa anksioznošću.  Neka osoba može imati izraženu crtu anksioznosti i biti sklona čestim i intenzivnim epizodama anksioznih stanja, a da istovremeno nema izraženu anksioznost kao stanje i obrnuto.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.

Mnogi ljudi postanu nervozni u situacijama kao što su razgovor za posao, govorenje pred velikom grupom ljudi, odgovaranje pred razredom i sl. Međutim, socijalna anksioznost se u mnogo čemu razlikuje od stidljivosti i povremene nervoze koja se javlja u tim situacijama. Strah da se osoba ne osramoti je kod osoba koje imaju socijaln anksioznost toliko jaka da osoba na sve moguće načine izbegava situacije koje je izazivaju i na taj način učvršćuje strah i povećava anksioznost .

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP, eng. OCD) spada u grupu anksioznih poremećaja. Osnovna ideja kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja je da u odsustvu stvarne kontrole nad nekim događajem ili sopstvenim ponašanjem, osećaj bespomoćnosti i anksioznosti koji se tom prilikom javlja može biti umanjen ili izbegnut ako se uspostavi neki drugi oblik kontrole, u ovom slučaju u obliku brojanja, ponavljanja, slaganja po određenom redosledu i sl. Stoga su opsesije bez rituala retke, dok su češći slučajevi sa višestrukim opsesijama i kompulzijama.

Anksioznost je uobičajen problem. Statistika pokazuje da jedna od deset osoba odlazi kod lekara zbog osećaja napetosti, anksioznosti ili zabrinutosti. Anksioznost i anskiozni poremećaji su najčešći psihički poremećaji. Anksioznost je češća kod žena nego kod muškaraca, a statistika pokazuje da muškarci češće traže pomoć. Javljaju se u u svim životnim dobima.

Panični poremećaj je anksiozno oboljenje koje ima veliki uticaj na život obolele osobe, remeti joj ponašanje i otežava svakodnevno funkcionisanje. Panični napad može trajati i do 10 minuta.  Telesni simptomi koji se mogu javiti tokom napada panike:

Šta je profesionalna orijentacija? Osnovni cilj profesionalne orijentacije je podrška u izboru zanimanja. Izbor zanimanja je važna odluka od koje zavisi zadovoljstvo i uspeh pojedinca. Ukoliko ste u dilemi koju školu ili fakultet da upišete, želite da promenite posao, ali ne znate da li je to dobra odluka za vas, profesionalna orijentacija će vam pomoći da bolje upoznate sopstvene sposobnosti i nedostatke.  Profesionalna orijentacija može biti primarna i sekundarna. Primarna profesionalna orijentacija odnosi se na savetovanje prilikom izbora prvog zanimanja.

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Anksioznost se najopštije definiše kao odgovor ljudskog organizma na opsanost ili pretnju u budućnosti. Javlja se obično onda kada osoba očekuje da će se u budućnosti desiti nešto loše, a ne oseća se spremnom za takvu budućnost. Svrha anksioznosti se objašnjava evolucionom teorijom: Tokom evolucije ljudske vrste normalno je služila da obezbedi zaštitu organizma, odnosno da motiviše adaptivne funkcije indukujući odgovor borbe ili bežanja u potencijalno ugrožavajućim situacijama.

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .