Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Čest problem u komunikaciji je činjenica da ono što mislimo i govorimo nije isto kao ono što je druga osoba razumela. Uz to, često želimo drugoj osobi jasno reći šta želimo od nje, a to se završi međusobnim prebacivanju i izvlačenjem starih grešaka pa razgovor odluta od početne ideje, a neretko se završi i žustrom raspravom i svađom. Čini nam se da nas ta osoba stalno pogrešno razume, da ne želi da nas sasluša, da neće priznati da smo u pravu, a sa druge strane čujemo iste prigovore na svoj račun. Započeti razgovor, umesto dogovorom, završava se kao „ping-pong“ prebacivanje lopte sa jednog na drugog. Razloga za takav „scenario“ ima više, a jedan od njih je i način komunikacije, tj. način na koji govorimo to što želimo reći. Postoje određene tehnike komunikacije koje je moguće relativno lako naučiti, a koje mogu pozitivno uticati na ishode naših razgovora.

ASERTIVNOST je veština aktivnog zalaganja za svoja prava bez ugrožavanja prava drugih ljudi. Uključuje fino (pre)poznavanje svojih osećanja, potreba i granica u odnosu na druge ljude i otvoreno i iskreno komuniciranje sa drugima. Razumevanje asertivnosti je lakše kada razmotrimo i druga dva načina ponašanja u društvenim interakcijama, a to su agresivno i pasivno ponašanje. Kod agresivnog ponašanja osoba se zalaže za svoja prava, bori se da ostvari ono što želi, a da pri tom obično ugrožava prava drugih. Drugi se zbog takvog ponašanja osećaju preplašeno ili ljuto pa često odlaze iz odnosa ili i sami postaju agresivni, tako da postoji velika mogućnost sukoba. Na kraju, osoba dobije ono što je u startu želela, ali joj dugoročno stradaju odnosi sa drugim ljudima.