Skip to main content

Autizam - Reakcija na mirise, zvuk i svetlost

Autizam - Reakcija na zvuk


Deca koja imaju autizam mogu biti hiposenzitivna ili hipersenzitivna na zvukove. Roditelji i učitelji izveštavaju da kod neke dece koja imaju autizam prividno bezazleni zvukovi mogu uzrokovati vrlo žestoke reakcije i anksioznost. To može biti posebno problematično u školi koja obično uključuje mnogo različitih zvukova kao što su škripanje stolice, zvono, škripanje krede i sl. Osobe koje imaju autizam izveštavaju da su njima takvi zvukovi izuzetno intenzivni.

Autizam - Reakcija na mirise


Osim zvukova, deca koja imaju autizam mogu reagovati na mirise poput parfema ili dezodoransa. Neki koriste čulo mirisa kako bi dobili informacije o okruženju.

Autizam - Reakcija na svetlost


Često možemo videti kako autistično dete pokriva oči kako bi izbeglo delovanje određenog svetla ili bljesak sjajnih predmeta dok neka deca koja imaju autizam traže sjajne predmete i gledaju ih duže vreme.

Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.
Post a Comment
Read more