Kada je anksioznost problem?

Anksioznost je uobičajen problem. Statistika pokazuje da jedna od deset osoba odlazi kod lekara zbog osećaja napetosti, anksioznosti ili zabrinutosti. Anksioznost i anskiozni poremećaji su najčešći psihički poremećaji. Anksioznost je češća kod žena nego kod muškaraca, a statistika pokazuje da muškarci češće traže pomoć. Javljaju se u u svim životnim dobima.

Pre svega, treba napomenuti da je anksioznost normalna i zdrava reakcija. Svako je doživljava u opasnim situacijama. Kad ste anksiozni svi procesi u vašem telu se ubrzavaju i upravo to izaziva napetost mišića, znojenje, drhtanje, ubrzano disanje, ubrzano lupanje srca i sl. Ovo ubrzavanje telesnih funkcija može biti korisno, To znači da smo spremni za akciju i da možemo reagovati brzo ukoliko je to potrebno.

Anksioznost postaje problem kada se pojavi u vreme kada ne postoji stvarna opasnost ili kada se nastavlja dugo nakon što je stresna situacija prošla. Kada se svi one gore navedeni procesi u telu ubrzaju, a mi ne moramo preduzeti nikakvu akciju, jer opasnost ne postoji, osećaj koji se javlja je neprijatan. Tada dolaze do izražaja svi neprijatni aspekti telesnih promena (napetost mišića, znojenje, drhtanje, ubrzano disanje, ubrzano lupanje srca...). U ovom slučaju, anksioznost utiče na vaš svakodnevni život i funkcionisanje i postoji velika potreba za njenim kontrolisanjem. Za to vam mogu pomoći psiholog i psihoterapija. Statistika pokazuje da je kognitivno bihejvioralna terapija pogodna za lečenje anksioznosti i anksioznih poremećaja.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog