Skip to main content

Bipolarni poremećaj

bipolarni-poremecaj-1
Naš svakodnevni život čine periodi radosti i tuge. Ti osećaji variraju, čak i u toku jednog dana, kada možemo biti veseliji ili tužniji. Međutim, bipolarni poremećaj karakterišu ciklične promene raspoloženja, smenjuju se depresija i manija tj. faze depresije i faze manije. Smenjivanje faza je nasumično, pa tako može doći do toga da manija traje duže, a depresija kraće ili da depresija traje duže, a manije kraće. Između faza, osoba je normalnog raspoloženja. Manija (manična faza) podrazumeva euforično raspoloženje, osobe su prilično iritabilne tokom ove faze, zbog čega lako dolazi do osećaja ljutnje i neprijateljskog raspoloženja.
Neki od simptoma manične faze su preterana aktivnost, smanjena potreba za spavanjem, mnoštvo ideja i bujica misli. Depresija (depresivna faza) je period koju karakteriše abnormalno sniženo raspoloženje, gubitak interesa, smanjenje energije, gubitak samopoštovanja, osećaj krivice i poremećaj spavanja, nesanica. Nažalost, bipolarni poremećaj se još uvek dosta kasno ili pogrešno dijagnostifikuje, što odlaže lečenje i time nepovoljno utiče na ishod bolesti. Najčešće se dijagnostifikuje depresija, a manična faza (manija) prođe neprimećeno.

Do 90-ih godina prošlog veka smatralo se da se bipolarni poremećaj javlja isključivo kod odraslih, ali danas je u svetu više od 800.000 dece i adolescenata koji imaju dijagnozu Bipolarni poremećaj. Deca i adolescenti suočavaju se sa vrlo brzim promenama raspoloženja i sa mešanim simptomima. Pokušaji samoubistva i izvršeni suicidi često su tragične posledice neprepoznavanja i pogrešnog lečenja i često su razlog za prisilnu hospitalizaciju pacijenata. Stopa samoubistva koja prati bipolarni poremećaj vrlo je visoka. Za bipolarni poremećaj i poremećaje raspoloženja najbolje rezultate daje kombinacija farmakološke i psihološke terapije. Od farmakološke terapije koriste se antidepresivi i stabilizatori raspoloženja, a od psiholoških kognitivno bihejvioralna terapija, interpersonalna terapiju, porodična terapiju i sl.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more