Depresija kod dece i mladih može dovesti do verbalnog izražavanja želje da ih više nema ili do otvorenog pričanja o suicidu, dok kod adolescenata depresija može dovesti do zloupotrebe alkohola i droge. Prisustvo fobija, često bežanje od kuće, antisocijalno ponašanje i delikvencija takođe mogu upućivati na depresiju.
Depresija se kod dece može prepoznati ukoliko postoje znakovi prerane zrelosti ili ukoliko se dete oseća “dubljim” u odnosu na “površne” vršnjake. Kod male, predškolske dece i mlađe školske dece može se pojaviti inhibicija u igri, agitiranost, napadi plača, enkopreza i enureza, poremećaji apetita i sna, noćni strahovi i inhibicije u učenju. Deca i mladi koji izazivaju probleme u kući ili školi ne moraju nužno biti tužna, pa zato roditelji i učitelji ne prepoznaju uvek takvo ponašanje kao znak depresije, ali, ako ih neko direktno pita, ova deca mogu reći da se osećaju tužno.
Malo dete istražuje spoljašnji svet tako što kroz ponašanje pokazuje svoju negativnu reakciju na situaciju koja ga frustrira. Kako dete raste, raspoloženja postaju trajnija i manje vezana za spoljašnje događaje i situacije.
Na mlađem uzrastu tuga se javlja kao reakcija na frustraciju ili gubitak. Približavajući se adolescenciji dete nije više jednostavno tužno nego traži uzrok tuge koju oseća, često okrivljujući samog sebe za nešto za šta nije krivo. Na tom uzrastu javlja se i osećaj smanjenog samopoštovanja. U adolescentnom periodu način na koji se depresija manifestuje sve je sličniji depresiji u odrasloj dobi, ali još uvek postoje razlike. Adolescenti nemaju iskustvo da su stvari koje donose bol i loša osećanja prolazne pa smatraju da će patnja i bol koju osećaju biti večni. Tako će odbacivanje od vršnjaka adolescent shvatiti kao isključenje iz društva, neuspela veza doživotnu usamljenost, a loša ocena potpuni akademski neuspeh.
Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Comments
Post a Comment