Skip to main content

Opsesivno kompulsivni poremećaj

Prve opise za opsesivno kompulsivni poremećaj nalazimo u XV veku kada su vladala demonološka objašnjenja u etiologiji, potpomognuta magijskim u mišljenju samih pacijenata. 

Opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva počinje na uzrastu pre 25. godine što ukazuje na poseban interes i značaj detekcije opsesivno kompulsivnog poremećaja u dečijem i adolescentom dobu.

U dijagnostičkom klasifikacionom sistemu DSM-IV opsesivno kompulsivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja.

Opsesivno-kompulsivni-poremećaj-5
Da bi se postavila dijagnoza za opsesivno kompulsivni poremećaj opsesije i / ili kompulzije moraju biti takvog intenziteta da za duže vreme potpuno zaokupe obolelog, tako da dovode do poremećaja funkcionisanja na socijalnom planu i ukupnoj radnoj aktivnosti.

Opsesivno kompulsivni poremećaj javlja se kod 1-3% celokupne populacije godišnje. Što se odraslih tiče, opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva čine žene. Sa druge strane, kada su deca u pitanju, odnos dečaka i devojčica kojima je dijagnostifikovan opsesivno kompulsivni poremećaj je 2: 1.

Prema vremenu pojavljivanja simptoma opsesivno kompulsivni poremećaj se može podeliti u dve grupe: opsesivno kompulsivni poremećaj sa ranim pojavljivanjem i opsesivno kompulsivni poremećaj sa kasnim pojavljivanjem. Prosečna starost pojavljivanja ranog opsesivno kompulsivnog poremećaja je 11. godina, a kasnog 23. godine. Opsesivno kompulsivni poremećaj se javio u ranoj dobi kod otprilike tri četvrtine bolesnika. Opsesivno kompulsivni poremećaj koji se pojavljuje u ranoj dobi češće se javlja kod muškaraca, za razliku od opsesivno kompulsivnog poremećaja sa kasnim pojavljivanjem, koji se podjednako često javlja kod oba pola ili je nešto češći kod žena.

U najvećem broju slučajeva opsesivno kompulsivni poremećaj javlja se u kombinaciji sa još nekim poremećajem, najčešće je to anksioznost, poremećaji ishrane (anoreksija), depresija, panični poremećaj, pervazivni razvojni poremećaj (autizam), fobije, posttraumatski stresni poremećaj, tik, sizofrenija, trihotilomanija, Turetov sindrom.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more