Prve opise za opsesivno kompulsivni poremećaj nalazimo u XV veku kada su vladala demonološka objašnjenja u etiologiji, potpomognuta magijskim u mišljenju samih pacijenata.
Opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva počinje na uzrastu pre 25. godine što ukazuje na poseban interes i značaj detekcije opsesivno kompulsivnog poremećaja u dečijem i adolescentom dobu.
U dijagnostičkom klasifikacionom sistemu DSM-IV opsesivno kompulsivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja.
Opsesivno kompulsivni poremećaj javlja se kod 1-3% celokupne populacije godišnje. Što se odraslih tiče, opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva čine žene. Sa druge strane, kada su deca u pitanju, odnos dečaka i devojčica kojima je dijagnostifikovan opsesivno kompulsivni poremećaj je 2: 1.
Prema vremenu pojavljivanja simptoma opsesivno kompulsivni poremećaj se može podeliti u dve grupe: opsesivno kompulsivni poremećaj sa ranim pojavljivanjem i opsesivno kompulsivni poremećaj sa kasnim pojavljivanjem. Prosečna starost pojavljivanja ranog opsesivno kompulsivnog poremećaja je 11. godina, a kasnog 23. godine. Opsesivno kompulsivni poremećaj se javio u ranoj dobi kod otprilike tri četvrtine bolesnika. Opsesivno kompulsivni poremećaj koji se pojavljuje u ranoj dobi češće se javlja kod muškaraca, za razliku od opsesivno kompulsivnog poremećaja sa kasnim pojavljivanjem, koji se podjednako često javlja kod oba pola ili je nešto češći kod žena.
U najvećem broju slučajeva opsesivno kompulsivni poremećaj javlja se u kombinaciji sa još nekim poremećajem, najčešće je to anksioznost, poremećaji ishrane (anoreksija), depresija, panični poremećaj, pervazivni razvojni poremećaj (autizam), fobije, posttraumatski stresni poremećaj, tik, sizofrenija, trihotilomanija, Turetov sindrom.
Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Comments
Post a Comment