Depresija kao reakcija na gubitak

Prve dve godine života izuzetno su važne za razvoj privrženosti i individuacije. Neadekvatno roditeljstvo u tom periodu i popratne stresne situacije, utiču na to da se razvije anksioznost i depresija kod dece. Depresija koja se javlja u prvih nekoliko godina života smatra se reakcijom na gubitak voljene osobe, koju prati osećanje bespomoćnosti i slabosti. Kao reakcija na produženu separaciju od roditelja, može se javiti i anaklitička depresija. U tim situacijama, kod deteta se javlja agitiranost, anksioznost, povlačenje, očaj i poricanje ljubavi. Kasnije u detinjstvu, depresija može biti i reakcija na gubitak samopoštovanja, pa se tada javljaju i osećanja inferiornosti, krivice i beskorisnosti.
U školskom uzrastu, kada su kognitivni razvoj i razvoj socijalnih odnosa od izuzetne važnosti, na gubitak samopoštovanja mogu utcati i omalovažavanje od strane značajnih osoba, preveliko ulaganje u nerealno visoke ciljeve i sl. U tom uzrastu, reakcije na gubitak izražavaju se kroz izlive besa, neposlušnost i delikvenciju, anksioznost i teškoće sa koncentracijom. 91.2% dece kod koje se razvila depresija procenilo je sebe nekompetentnim u području školskog postignuća, u socijalnim, sportskim i drugim područjima kompetentnosti.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog