Socijalna anksioznost

Mnogi ljudi postanu nervozni u situacijama kao što su razgovor za posao, govorenje pred velikom grupom ljudi, odgovaranje pred razredom i sl. Međutim, socijalna anksioznost se u mnogo čemu razlikuje od stidljivosti i povremene nervoze koja se javlja u tim situacijama. Strah da se osoba ne osramoti je kod osoba koje imaju socijaln anksioznost toliko jaka da osoba na sve moguće načine izbegava situacije koje je izazivaju i na taj način učvršćuje strah i povećava anksioznost.

Američka psihoterapijska asocijacija (APA) definisala je socijalnu anksioznost (fobiju) kao jak i uporan strah od društvenih aktivnosti u kojima postoji verovatnoća da će osoba biti posmatrana i procenjivana od strane drugih. Ona dovodi do otežanog socijalnog i profesionalnog funkcionisanja. U osnovi ove fobije leži strah da će osoba biti ispitivana, osuđivana od strane drugih, da će se osramotiti u javnosti, da će ljudi imati loše mišljenje o njoj i sl. Iako znaju da su njihovi strahovi iracionalni, teško im je da se odupru.

Okidači socijalne anksioznosti su:

Javno govorenje
Upoznavanje novih ljudi
Situacije u kojima je osoba u centru pažnje
Situacije u kojima je neko nadgleda dok radi
Situacije u kojima je zadirkivana ili kritikovana
Razgovor sa važnim ljudima
Situacije u kojima je prozvana da odgovara (u školi npr.)
Telefoniranje
Polaganje ispita
Korišćenje javnih kupatila i sl.

Osobe sa socijalnom anksioznošću imaju negativne misli i uverenja koja doprinose održavanju ovog problema (Znam da ću ispasti budala", "Poniziću se", "Pomisliće da sam glup/a"...).

Lečenje

Kognitivno- bihejvioralna terapija pokazala se uspešnom kod tretmana socijalne fobije.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog