Skip to main content

Depresija kod dece - Klinička slika

Depresija - Klinička slika kod dece


Deca kod koje se razvila depresija izgledaju tužno, govore monotonim glasom, usamljeni su, pokreti su im usporeni. Sebe najčešće opisuju negativnim terminima kao npr. ja sam glup, loš, niko me ne voli i sl. Depresija je kod dece često prikrivena somatskim smetnjama kao što su bol u stomaku, glavobolje i sl. Sa uzrastom sve više dolazi do izražaja loš self-sistem pa se opisuju kao apatični, iritabilni, kao deca sa lošom koncentracijom.
Vrlo često kod dece kod koje se razvila depresija nalazimo različite fobije, anksioznost, anhedoniju, promene u težini, preteranu pospanost itd. U adolescenciji klinička slika postaje sličnija onoj koja se javlja kod odraslih pa može doći do suicida, zloupotrebe alkohola i droge. Klinička slika je često maskirana različitim oblicima odstupanja u ponašanju pa roditelji ne prepoznaju da se iza agresije, kršenja normi i pravila ponašanja i otpora, posebno prema autoritetima krije depresija.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti.  Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju:   1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivno...
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more