Skip to main content

Depresija kod dece - Klinička slika

Depresija - Klinička slika kod dece


Deca kod koje se razvila depresija izgledaju tužno, govore monotonim glasom, usamljeni su, pokreti su im usporeni. Sebe najčešće opisuju negativnim terminima kao npr. ja sam glup, loš, niko me ne voli i sl. Depresija je kod dece često prikrivena somatskim smetnjama kao što su bol u stomaku, glavobolje i sl. Sa uzrastom sve više dolazi do izražaja loš self-sistem pa se opisuju kao apatični, iritabilni, kao deca sa lošom koncentracijom.
Vrlo često kod dece kod koje se razvila depresija nalazimo različite fobije, anksioznost, anhedoniju, promene u težini, preteranu pospanost itd. U adolescenciji klinička slika postaje sličnija onoj koja se javlja kod odraslih pa može doći do suicida, zloupotrebe alkohola i droge. Klinička slika je često maskirana različitim oblicima odstupanja u ponašanju pa roditelji ne prepoznaju da se iza agresije, kršenja normi i pravila ponašanja i otpora, posebno prema autoritetima krije depresija.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.
Post a Comment
Read more