Anksioznost kao stanje i anksioznost kao osobina

Kada govorimo anksioznosti razlikujemo anksioznost kao stanje i anksioznost kao osobinu. Anksioznost kao stanje povezana je sa anksioznošću kao crtom. Smatra se da se osobina (crta) anksioznosti odnosi na opštu sklonost osobe da anksiozno reaguje na potencijalno provocirajuće anksiozne situacije, dok je anksioznost kao stanje više specifična sklonost anksioznog reagovanja na sopstvenu anksioznost i telesne simptome povezane sa anksioznošću.

Neka osoba može imati izraženu crtu anksioznosti i biti sklona čestim i intenzivnim epizodama anksioznih stanja, a da istovremeno nema izraženu anksioznost kao stanje i obrnuto.

Postoji nekoliko osnovnih razlika između anksioznosti kao stanja i anksioznosti kao crte. Naime, u predviđanju budućih doživljaja anksioznosti i straha, anksioznost kao stanje i anksioznost kao osobina temelje se na različitim indikatorima: pomoću crte anksioznosti moguće je predviđati buduće anksiozne simptome na temelju prošlih, sličnih iskustava, dok se pomoću anksioznosti kao stanja mogu predviđati budući strahovi na temelju jačine verovanja o posledicama tih strahova i anksioznosti, nezavisno od broja i intenziteta prošlih anksioznih iskustava.

Na temelju anksioznosti kao crte predviđaju se stanja ankioznosti u uslovima psihološke pretnje. Sa druge strane, na temelju anksioznosti kao stanja predviđa se javljanje straha u situacijama kada osoba doživljava anksioznost.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog