Depresija i porodicni odnosi

Depresija i njena povezanost sa porodičnim odnosima se veoma dugo ispituje, a rezultati jasno pokazuju da je depresija kod dece značajno povezana sa porodičnim interakcijama i to: odbacivanjem i kontrolom. Odbacivanje se odnosi na negativna i neprijateljska osećanja roditelja prema detetu, nasuprot prihvatanju, toplini i razumevanju. Kontrola se odnosi na roditeljsku zaštitu i kontrolu, nasuprot autonomiji. Odbacivanje i kontrola često dovode do toga da roditelji upravljaju detetom i tako smanjuju njegovu individualnost.
Nekim istraživanjima došlo se do zaključka da u porodicama dece kod kojih se razvila depresija postoji veći broj konflikata i problema u komunikaciji, manje izražavanja emocija i međusobne podrške, češće zanemarivanje, odbacivanje i zlostavljanje, u poređenju sa porodičnim interakcijama dece kod kojih ne postoji depresija. Izloženost većem broju događaja na koje dete objektivno ne može uticati (npr. nasilje u porodici, i sl.) ili njegova procena nemogućnosti kontrole spoljašnjih događaja može postati temelj na kome će se razviti depresija.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju: 1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivno...

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog