Depresija

Šta je depresija?

Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Raspoloženje

Što se raspoloženja tiče, ono je ujutru najlošije pa se popravlja kako dan napreduje. Promene raspoloženja se mogu smenjivati tokom dana. Kod depresivnih se često uočava nesposobnost uživanja u stvarima, stalni osećaj anksioznosti i doživljaj beznađa.

San

Depresija utiče na san osobe, pa uglavnom imaju poremećen san. Najčešće se javlja veoma rano buđenje, nakon čega je nemoguće ponovno uspavljivanje, često usled bujice neprijatnih misli. Sa druge strane, depresija se odlikuje i preteranim spavanjem tj. bežanjem u san, što se javlja kod malog broja depresivnih osoba.

Energija

Depresija se karakteriše usporenim misaonim tokom, usporenim govorom, padom apetita, gubitkom telesne težine, smanjenom seksualnom željom. Kod manjeg broja javlja se i povećanje apetita i dobijanje na težini.

Kako da znam da li bolujem od depresije?

Ako simptomi traju dve nedelje ili duže, skoro svaki dan, možemo reći da osoba ima depresivnu epizodu. Depresivna epizoda može biti blaga, umerena ili teška. 

U toku života, depresivna epizoda se može javiti samo jednom, ali i više puta kada je reč o depresivnom poremećaju. 

Važno

Ukoliko se depresija ne leči, ona može dobiti hronični tok. Neka istraživanja pokazuju da posle prve depresivne epizode 50% osoba nikada više neće imati depresiju. Međutim, ako se ponovi još jedna depresivna epizoda, verovatnoća da će se pojaviti i treća raste na 70%, a sledeća epizoda povećava rizik od daljih depresija na čak 90%.

Lečenje

Najbitnije je pravilno postavljanje dijagnoze. Preporučuje se kognitivno bihejvioralna terapija, često uz primenu medikamentozne terapije. Bilo o kojoj terapiji da je reč, depresivna osoba mora biti strpljiva, jer kratkotrajna poboljšanja su samo privid da je došlo do izlečenja.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković