Skip to main content

Anksioznost - Načini izražavanja

Strah i anksioznost - Normalna i patološka pojava


Strahovi i anksioznost deo su čovekovog života, kako detinjstva, tako i odraslog perioda i neke od ovih reakcija posmatraju se kao adaptivne (one koje možemo kontrolisati), dok su neke maladaptivne, odnosno, reakcije koje su van naše kontrole i određuju naše reakcije i ponašanje. Da bi strahove i brige mogli posmatrati kao poremećaje, kod deteta moramo uočiti poremećaj funkcionisanja.

Anksioznost je kompleksni, neprijatni osećaj strepnje, bojazni, napetosti i nesigurnosti koju karakteriše anticipacija moguće opasnosti ili pretnje, a praćena je aktivacijom autonomnog nervnog sistema. Anksioznost je normalna pojava u svakodnevnom životu. Patologija zavisi od intenziteta, trajanja i broja prisutnih simptoma. Intenzivna anksioznost javlja se uz mnoge psihičke, ali i fiziološke poremećaje.

Normalna i patološka anksioznost


Normalna anksioznost ima motivacionu i adaptivnu funkciju, podstiče promišljanje, planiranje i oprez, i sprečava nova izlaganja nelagodnim i bolnim situacijama. Ovakva anksioznost je pod kontrolom pojedinca. Patološka anksioznost, sa druge strane, javlja se izvan opasne ili preteće situacije, traje dugo nakon stresa ili opasnosti, ometa funkcionisanje osobe i može na bizaran naičin izmeniti njeno mišljenje i ponašanje. Patološka anksioznost je van kontrole pojedinca.

Anksioznost - Simptomi


Emocionalna stanja pa i anksioznost, osim kroz emocije, izražavaju se i kroz kognitivnu, bihejvioralnu i fiziološku komponentu. Tako se i anksioznost i njeni simptomi manifestuju na kognitivnom, ponašajnom, telesnom, i emocionalnom planu. Anksioznost karakteriše istovremena prisutnost simptoma na svim područjima i njihova međusobna interakcija. Kognitivna komponenta anksioznosti uključuje misli, verovanja, interpretacije i atribucije vezane uz određenu situaciju i njene očekivane rezultate. Bihejvioralna komponenta odnosi se na motorne reakcije koje obično uključuju preduzimanje akcije, izbegavanje ili beg. Fiziološka komponenta uključuje telesne reakcije osobe.

Anksioznost se odražava preko somatskih simptoma koji se mogu se podeliti u nekoliko grupa: kardiovaskularni (tahikardija, povišeni krvni pritisak, crvenilo), respiratorni (osećaj gušenja, ubrzano disanje), promene na koži (promene u temperaturi), muskularni (tremor, mišićna tenzija), gastrointestinalni (dijareja, mučnina, bol u grudima) i ostali simptomi (glavobolja, nesanica, noćne more, nesvestica).

Anksioznost - Lečenje


Za lečenje anksioznosti metoda izbora je kognitivno bihejvioralna terapija.

Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more