Opsesivno kompulsivni poremećaj - opsesije i kompulzije

Opsesivno kompulsivni poremećaj ima dva osnovna simptoma, a to su opsesije (prisilne misli) i kompulzije (prisilne radnje). Opsesije se definišu kao ponavljajuće misli, doživljaji ili osećaji koje osoba doživljava kao unutrašnje i neprimerene, a koji uzrokuju značajnu anksioznost ili neprijatnost. Kompulzije su ponavljane radnje ili ponašanja koje smanjuju anksioznost, a za koje osoba smatra da je u obavezi da ih izvršava.
Većina osoba koja ima opsesivno kompulsivni poremećaj ima oba simptoma – opsesije i kompulzije istovremeno. Opsesivne misli bez kompulzija obično su seksualne ili agresivne prirode. Opsesije osoba vidi kao egodistone, što znači da shvata njihovu besmislenost, ali im se ne može odupreti. Nakon izvođenja kompulzivne radnje osoba koja ima opsesivno kompulsivni poremećaj ne oseća zadovoljstvo, ali su neprijatnost i anksioznost manji. Ako se odlaže izvođenje kompulzije, anksioznost i neprijatnost se pojačavaju sve do granice kada ih osoba koja ima opsesivno kompulsivni poremećaj više ne može izdržati pa ipak izvodi radnju. Prema težini kliničke slike opsesivno kompulsivni poremećaj se može podeliti na tri oblika: lakši, srednje teški i teški. Osobe koje imaju opsesivno kompulsivni poremećaj lakšeg oblika dobro reaguju na terapiju (kognitivno bihejvioralna terapija i/ili lekovi) pa ne narušavaju kvalitet života, dok opsesivno kompulsivni poremećaj koji je srednje težak može uticati na svakodnevno funkcionisanje osobe. Opsesivno kompulsivni poremećaj koji ima težak loše reaguje na kognitivno bihejvioralnu i medikamentoznu terapiju, pa i na invazivne oblike lečenja. 

Opsesije 

Najčešći opsesivni simptomi kod odraslih su: kontaminacija ili nečistoća (45%), patološka sumnja (42%), intruzivne misli (36%) i potreba za simetrijom i ravnotežom (31%). Multiple opsesije prisutne su kod 72% osoba koje imaju opsesivno kompulsivni poremećaj. Opsesije vezane za nečistoću su najčešće i uključuju ekscesivno pranje i čišćenje, kao i opsesivno izbegavanje kontaminiranog objekta. Kontaminirani objekat obično je teško izbeći (npr. urin, feces, bakterije, prašina). Opsesivno pranje može dovesti do dermatoloških problema i infekcija, a strah od bakterija može biti toliko jak da se osoba koja ima opsesivno kompulsivni poremećaj boji napustiti svoj dom. Osobe sa opsesijama nečistoće obično veruju da se nečistoća može preneti sa osobe na osobu ili sa predmeta na predmet i najmanjim dodirom. Patološka sumnja obično rezultira kompulzijama proveravanja. Opsesija je često povezana sa strahom od nasilja (npr. osoba se boji da nije zaključala vrata). Osoba koja ima opsesivno kompulsivni poremećaj često se po nekoliko puta vraća da bi nešto proverila, što može imati posledice u socijalnom funkcionisanju pojedinca. Prisutna je stalna sumnja u sebe i strah da se nešto zaboravilo ili nije proverilo. Intruzivne misli su najčešće agresivnog ili seksualnog sadržaja i obično nisu praćene kompulzijama. Opsesije vezane za simetriju, ravnotežu i preciznost karakterišu se ponavljanjem radnji sve dok osoba nije u potpunosti zadovoljna njenim izvođenjem ili strogim držanjem redosleda izvođenja neke radnje, poput rituala. 

Kompulzije 

Najčešći kompulzivni simptomi kod odraslih su: kompulzije proveravanja (61%), čišćenje – pospremanje (50%), brojanje (36%), potreba za priznavanjem (34%), simetrija (28%), patološko skupljanje (18%) i mentalni rituali (11%). Multiple kompulzije prisutne su kod 58% osoba koje imaju opsesivno kompulsivni poremećaj.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković