Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Depresija je, kod dece i mladih, povezana sa specifičnim karakteristikama pojedinih razvojnih faza. Trajna tuga, nemogućnost uživanja u aktivnostima koje su im ranije bile prijatne, povlačenje, telesne tegobe kao što su glavobolja ili bolovi u stomaku, manjak energije, loša koncentracija, gubitak apetita i poremećaj spavanja (nesanica) ukazuju na to da postoji depresija kod deteta ili mlade osobe.

Naš svakodnevni život čine periodi radosti i tuge. Ti osećaji variraju, čak i u toku jednog dana, kada možemo biti veseliji ili tužniji. Međutim, bipolarni poremećaj karakterišu ciklične promene raspoloženja, smenjuju se depresija i manija tj. faze depresije i faze manije. Smenjivanje faza je nasumično, pa tako može doći do toga da manija traje duže, a depresija kraće ili da depresija traje duže, a manije kraće. Između faza, osoba je normalnog raspoloženja. Manija (manična faza) podrazumeva euforično raspoloženje, osobe su prilično iritabilne tokom ove faze, zbog čega lako dolazi do osećaja ljutnje i neprijateljskog raspoloženja.

Prve opise za opsesivno kompulsivni poremećaj nalazimo u XV veku kada su vladala demonološka objašnjenja u etiologiji, potpomognuta magijskim u mišljenju samih pacijenata.  Opsesivno kompulsivni poremećaj u 50% slučajeva počinje na uzrastu pre 25. godine što ukazuje na poseban interes i značaj detekcije opsesivno kompulsivnog poremećaja u dečijem i adolescentom dobu. U dijagnostičkom klasifikacionom sistemu DSM-IV opsesivno kompulsivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja.

Strah i anksioznost - Normalna i patološka pojava Strahovi i anksioznost deo su čovekovog života, kako detinjstva, tako i odraslog perioda i neke od ovih reakcija posmatraju se kao adaptivne (one koje možemo kontrolisati), dok su neke maladaptivne, odnosno, reakcije koje su van naše kontrole i određuju naše reakcije i ponašanje. Da bi strahove i brige mogli posmatrati kao poremećaje, kod deteta moramo uočiti poremećaj funkcionisanja. Anksioznost je kompleksni, neprijatni osećaj strepnje, bojazni, napetosti i nesigurnosti koju karakteriše anticipacija moguće opasnosti ili pretnje, a praćena je aktivacijom autonomnog nervnog sistema. Anksioznost je normalna pojava u svakodnevnom životu. Patologija zavisi od intenziteta, trajanja i broja prisutnih simptoma. Intenzivna anksioznost javlja se uz mnoge psihičke, ali i fiziološke poremećaje.

Kada govorimo anksioznosti razlikujemo anksioznost kao stanje i anksioznost kao osobinu. Anksioznost kao stanje povezana je sa anksioznošću kao crtom. Smatra se da se osobina (crta) anksioznosti odnosi na opštu sklonost osobe da anksiozno reaguje na potencijalno provocirajuće anksiozne situacije, dok je anksioznost kao stanje više specifična sklonost anksioznog reagovanja na sopstvenu anksioznost i telesne simptome povezane sa anksioznošću.  Neka osoba može imati izraženu crtu anksioznosti i biti sklona čestim i intenzivnim epizodama anksioznih stanja, a da istovremeno nema izraženu anksioznost kao stanje i obrnuto.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.

Mnogi ljudi postanu nervozni u situacijama kao što su razgovor za posao, govorenje pred velikom grupom ljudi, odgovaranje pred razredom i sl. Međutim, socijalna anksioznost se u mnogo čemu razlikuje od stidljivosti i povremene nervoze koja se javlja u tim situacijama. Strah da se osoba ne osramoti je kod osoba koje imaju socijaln anksioznost toliko jaka da osoba na sve moguće načine izbegava situacije koje je izazivaju i na taj način učvršćuje strah i povećava anksioznost .