Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Autizam se najčešće javlja tokom prve tri godine života sa periodom normalnog razvoja ili bez njega, pa možemo govoriti o sekundarnom i primarnom autizmu. Dete koje ima autizam, često, već od rođenja pokazuje neobično ponašanje: previše je mirno ili je izrazito nemirno, ne reaguje na osobe i predmete oko sebe, a u trećem mesecu života izostaje prvi osmeh. Dete koje ima autizam zaokupljeno je samo sobom, gleda svoje ruke, ne obazire se na okolinu. To kod roditelja ne mora izazvati zabrinutost, pogotovo ako se radi o prvom detetu i ako su bez iskustva. Dete je inače fizički zdravo i dobro napreduje.

Anksioznost se definiše na različite načine, a danas je jedna od najprihvaćenijih definicija definicija definicija Charlesa D. Spielbergera, koji razlikuje anksioznost kao stanje i anksioznost kao crtu ličnosti. Anksioznost kao stanje on definiše kao “emocionalnu reakciju koja se sastoji od neprijatnih, svesno opaženih osećaja napetosti, strepnje, nervoze i zabrinutosti, praćenih aktivacijom ili uzbuđenjem autonomnog nervnog sistema”.

Socijalne interakcije su nužne za preživljavanje, donose nam mnoga zadovoljstva, ali i strahove i anksioznost . Neki naučnici tvrde da 13.3% ljudi tokom života oseća veliki strah da će se poniziti u socijalnoj situaciji, da će biti negativno procenjeni i/ili da će drugi ljudi videti njihovu anksioznost i odbaciti ih zbog toga. Ovo su karakteristike ljudi koji imaju socijalnu anksioznost. Osoba koja ima socijalnu anksioznost ima snažnu potrebu ostaviti dobar utisak na druge ljude, ali je istovremeno zabrinuta hoće li u tome uspeti. Socijalna anksioznost obično počinje oko 15-te godine, a 70% onih imaju socijalnu anksioznost čine žene.

Opsesivno kompulsivni poremećaj ima dva osnovna simptoma, a to su opsesije (prisilne misli) i kompulzije (prisilne radnje). Opsesije se definišu kao ponavljajuće misli, doživljaji ili osećaji koje osoba doživljava kao unutrašnje i neprimerene, a koji uzrokuju značajnu anksioznost ili neprijatnost. Kompulzije su ponavljane radnje ili ponašanja koje smanjuju anksioznost , a za koje osoba smatra da je u obavezi da ih izvršava.

Ljudi često svoje loše emocionalno stanje pripisuju nepovoljnim životnim okolnostima. Neka istraživanja pokazuju da su u pravu jer je pet puta veća verovatnoća da će se kod depresivnih osoba naći negativan događaj povezan sa gubitkom. Sa druge strane, svi su doživeli neki gubitak, ali se depresija nije javila kod svih, što znači da i drugi činioci igraju važnu ulogu.  Veliki depresivni poremećaj (ili unipolarna depresija) je jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja. Depresija povećava šansu 23 puta da osoba bude „socijalno disfunkcionalna“ i daje 2 puta veću šansu za mortalitet od opšte populacije.

Šta je autizam? Autizam je kompleksan neurorazvojni poremećaj sa početkom u ranom detinjstvu, Autizam spada u grupu pervazivnih poremećaja razvoja, koji se posebno karakteriše ozbiljnim oštećenjima sledećih aspekata funkcionisanja:  a) socijalna interakcija,

Anksioznost - Termini U literaturi se najčešće pojavljuju termini kao što su; „strah“, „klinički strah“, „izbegavajuće ponašanje“, „izbegavajuća reakcija“, „anksioznost“, „ anksiozno stanje “, „fobija“ i „fobična reakcija“. U nekim slučajevima, ovi termini se koriste za isti fenomen, dok su opet sa druge strane često korišćeni kako bi naznačili različite teškoće.