Skip to main content

Zasto je igra bitna za deciji razvoj?

Igra je jedna od osnovnih potreba svakog deteta. Kroz igru dete upoznaje i sebe, ali i društvenu i fizičku sredinu u kojoj raste, uči i razvija se. U tekstu koji sledi, govorićemo o tome zašto je igra sa vršnjacima izuzetno značajna za razvoj i zdravo odrastanje svakog deteta.

Kako dete raste, tako raste i njegova potreba da se u igri nadju i druga deca. U igri sa vršnjacima ne samo da dete uživa, već je vršnjačka igra značajna i za sve druge aspekte njegovog razvoja. Ona ga uvodi u svet medjuljudskih odnosa, uči ga saradnji, strpljenju, odgovornosti, pravljenju kompromisa, kao i mnogim drugim veoma značajnim životnim veštinama. Igra sa vršnjacima, takođe, detetu pruža i osećaj pripadnosti, što je od neprocenjivog značaja za razvoj njegovog samopoštovanja.

Medjutim, u današnje vreme sve ređe vidjamo decu koja se bezbrižno igraju i druže u ulazima i dvorištima zgrada. Iz straha da to više nisu bezbedna mesta za igranje, ali i pod uticajem napredne tehnologije, TV stanica na kojima su crtani filmovi 24 sata dnevno, interneta, video igrica, deca sve više svog slobodnog vremena provode u kući ispred raznih ekrana – tableta, računara, TV prijemnika, mobilnih telefona. Igra sa vršnjacima, čini se, kao da ostaje u drugom planu.

Deca se radjaju s kapacitetom za igru, ali istraživanja pokazuju da se ovi kapaciteti pod uticajem načina života koji vodimo smanjuju. Sve manje je vršnjačke igre, kao i razvijanja odnosa bliskosti i poverenja medju decom. Često se dešava da se i mi odrasli vrlo lako umešamo u dečju igru zauzimajući ulogu sudije, procenjujući ‘’ko je prvi počeo’’, ‘’ko je u pravu, a ko nije’’. Na taj način uskraćujemo deci razvijanje veoma značajnih životnih veštine, a to su rešavanje konflikata, razvoj tolerancije, prihvatanja različitosti i drugačijih osećanja, stavova, mišljenja . Ukoliko sačekamo sa ishitrenim upadicama u njihove odnose, deca najčešće sama pronađu najadekvatniji način kako da izadju iz konfliktne situacije. Konflikt je vrsta komunikacije koja treba da bude sastavni deo učenja i odrastanja.

Organizacijom porodičnog života, tako da ostane bar par sati nedeljno za igru sa vršnjacima, naša deca će imati višestruku dobit. Za takvu vrstu igre, deci najčešće nisu potrebne ni skupocene igračke. Dovoljno će biti malo otvorenog prostora, prisećanje na tradicionalne igre i materijale kao što su ‘’Izmedju dve vatre’’, lastiš, klikeri, školica, koje svakako utiču na razvijanje, ne samo na socio-emocionalni, nego i intelektualni razvoj deteta.

Comments

Popular posts from this blog

Depresija - Veliki depresivni poremećaj

Ljudi često svoje loše emocionalno stanje pripisuju nepovoljnim životnim okolnostima. Neka istraživanja pokazuju da su u pravu jer je pet puta veća verovatnoća da će se kod depresivnih osoba naći negativan događaj povezan sa gubitkom. Sa druge strane, svi su doživeli neki gubitak, ali se depresija nije javila kod svih, što znači da i drugi činioci igraju važnu ulogu.  Veliki depresivni poremećaj (ili unipolarna depresija) je jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja. Depresija povećava šansu 23 puta da osoba bude „socijalno disfunkcionalna“ i daje 2 puta veću šansu za mortalitet od opšte populacije.

Svake večeri radite na tome da budete srećniji - veoma jednostavno

“Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita: – Šta mislite koliko je teška ova caša? – 50 gr…100 gr… 125 gr… – nagađali su studenti. – Istina je u stvari da ni ja ne znam. i dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta? – Ništa! – odgovoriše studenti. – Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? – ponovo zapita profesor. – Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student. – Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan? – Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukoćiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara. – Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se promenila težina čaše? – Ne! – o

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti.  Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju:   1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivnost: Reagu