Kreirajmo prave izbore!

Kada učenik ne zna koju srednju školu da upiše ili se dvoumi između više želja, pomaže profesionalna orijentacija.

Koju srednju školu upisati, glavna je tema razgovora osmaka i njihovih roditelja. Svi koji su jednom prošli taj period znaju koliko on može da bude stresan i koliko je teško doneti ovu odluku a ne pogrešiti.

Kada deca znaju čime žele da se bave, onda i roditelji imaju brigu manje. Međutim, to često nije slučaj, pa dete ili baš ne zna šta bi ili je neodlučno jer ima više želja. U takvim situacijama od velike pomoći može da bude profesionalna orijentacija.

ŠTA JE PROFESIONALNA ORIJENTACIJA

Profesionalna pomoć, kada je rec o profesionalnoj orijentaciji, zapravo se sastoji iz tri dela: psiho-testa, savetovanja i profesionalnog informisanja.

Profesionalna orijentacija daje odgovore na mnoga pitanja koja muče budućeg srednjoškolca, pa će posle testa učeniku biti jasnije:

• koje poslove bi mogao uspešno da obavlja

• koje njegove sposobnosti, potrebe i interesovanja taj posao zadovoljava

• koliko je spreman da „grize“, tj. da se bori za svoje ciljeve

• da li je lider, timski ili solo igrač

• ima li tremu od javnog nastupa

• da li je otvorena ili zatvorena ličnost, te da li je shodno tome bolje da se opredeli za posao koji zahteva više komunikacije ili za poslove u kojima preterana komunikacija nije neophodna

• koju školu i koji smer treba da upiše da bi se školovao za taj posao

• ima li te škole u njegovom gradu, da li se traže posebni zdravstveni uslovi

• ako nije moguće upisati željenu školu, šta je alternativa.

Comments

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju: 1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivno...

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog