Depresija od rodjenja do adolescencije

Depresija od rođenja do mlađe školske dobi

Depresija se može dijagnostifikovati kod dece nakon 2-3. godine iako je tom periodu depresija izuzetno retka. Depresija se u predškolskom periodu karakteriše simptomima kao što su iritabilnost, apatija, plačljivost i sl.

Depresija u kasnom detinjstvu i pretpubertetu

U ovom periodu depresija kao dijagnoza se postavlja vrlo retko iz razloga što u ovom periodu deca imaju relativno malo vidljivih depresivnih simptoma. Istraživanja nam govore kako u ovom uzrastu ima samo 1.5% do 2% dece koja zadovoljavaju kriterijume depresije. Dete u ovom uzrastu nije sposobno da opiše i predoči rečima svoje osećaje.
Istraživanja pokazuju kako su sama deca puno bolja u prepoznavanju simptoma depresije među vršnjacima nego odrasli. U ovom uzrastu mogu se javiti i halucinacije kod dece koje su u skladu s njihovim promenama raspoloženja.
S obzirom na simptome depresije u ovom periodu depresija se može javiti u nekom od sledeća tri tipa: prvi afektivni tip koji javlja se kod dece starosti 6 do 8 godina i karakteriše ga izražena tuga, beznadežnost i bespomoćnost, zatim drugi tip koji je uobičajen nakon 8. godine, a karakteriše ga nisko samopoštovanje i treći tip koji se javlja kod dece starije od 11 godina koji se karakteriše osećanjem krivice.

Depresija u pubertetu i adolescenciji

Glavni problem u ovom uzrastu je kako razlikovati adolescenta kod koga se razvila depresija od normalno neraspoloženog adolescenta. Adolescencija je razdoblje kada dete intenzivno i dinamično doživljava velike promene. Dva osnovna obeležja depresivnosti u adolescenciji su

1. Značajno povećanje broja depresivnih simptoma. Depresija se u periodu adolescencije javlja kod oko 5% adolescenata po nekliničkim uzorcima i kod 25% po kliničkim uzorcima. Povećanje procenta dece sa depresijom u razdoblju adolescencije može biti čak četvorostruko u poređenju sa ranim detinjstvom.

2. Pojava značajnih polnih razlika gde devojčice imaju znatno veći broj simptoma depresivnosti od dečaka: 2.6% dečaka i 10.2% devojčica pokazuje simptome depresije.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković

Comments

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koja naglašava važnost uloge mišljenja u tome kako se osećamo i kako se ponašamo. Dakle, naše misli (kognicije) utiču na naša osećanja i ponašanja, a ne neki spoljašnji činioci kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje, iako se situacija nije promenila. Kognitivno bihejvioralna terapija spada u najbrže terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata.

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije. Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog