Skip to main content

Depresija od rodjenja do adolescencije

Depresija od rođenja do mlađe školske dobi 


Depresija se može dijagnostifikovati kod dece nakon 2-3. godine iako je tom periodu depresija izuzetno retka. Depresija se u predškolskom periodu karakteriše simptomima kao što su iritabilnost, apatija, plačljivost i sl.


Depresija u kasnom detinjstvu i pretpubertetu


Depresija-deca-1
U ovom periodu depresija kao dijagnoza se postavlja vrlo retko iz razloga što u ovom periodu deca imaju relativno malo vidljivih depresivnih simptoma. Istraživanja nam govore kako u ovom uzrastu ima samo 1.5% do 2% dece koja zadovoljavaju kriterijume depresije. Dete u ovom uzrastu nije sposobno da opiše i predoči rečima svoje osećaje.
Istraživanja pokazuju kako su sama deca puno bolja u prepoznavanju simptoma depresije među vršnjacima nego odrasli. U ovom uzrastu mogu se javiti i halucinacije kod dece koje su u skladu s njihovim promenama raspoloženja.
S obzirom na simptome depresije u ovom periodu depresija se može javiti u nekom od sledeća tri tipa: prvi afektivni tip koji javlja se kod dece starosti 6 do 8 godina i karakteriše ga izražena tuga, beznadežnost i bespomoćnost, zatim drugi tip koji je uobičajen nakon 8. godine, a karakteriše ga nisko samopoštovanje i treći tip koji se javlja kod dece starije od 11 godina koji se karakteriše osećanjem krivice.


Depresija u pubertetu i adolescenciji 


Glavni problem u ovom uzrastu je kako razlikovati adolescenta kod koga se razvila depresija od normalno neraspoloženog adolescenta. Adolescencija je razdoblje kada dete intenzivno i dinamično doživljava velike promene. Dva osnovna obeležja depresivnosti u adolescenciji su 

1. Značajno povećanje broja depresivnih simptoma. Depresija se u periodu adolescencije javlja kod oko 5% adolescenata po nekliničkim uzorcima i kod 25% po kliničkim uzorcima. Povećanje procenta dece sa depresijom u razdoblju adolescencije može biti čak četvorostruko u poređenju sa ranim detinjstvom. 

2. Pojava značajnih polnih razlika gde devojčice imaju znatno veći broj simptoma depresivnosti od dečaka: 2.6% dečaka i 10.2% devojčica pokazuje simptome depresije.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da li je vaše dete hiperaktivno?

Šta je hiperaktivnost i kako (na osnovu čega) roditelji mogu da znaju da li je njihovo dete hiperaktivno, odnosno da ima problem? Ukoliko dete u količini i intenzitetu motoričke aktivnosti trajno odstupa od svojih vršnjaka, postoji mogućnost da se radi o hiperaktivnosti. Hiperaktivnost je poremećaj nedostatka inhibicije ponašanja, preterane i situaciji neprilagođene aktivnosti i impulsivnosti. Drugim rečima hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti u skladu sa zahtevima situacije.  Klasičan primer hiperaktivnog deteta je dete koje stalno žuri, počinje da radi zadatak pre nego što je dobilo uputstvo, “čačka” sve moguće predmete u svojoj blizini, lupka, kucka, klati nogama, klati se za stolom, skače s teme na temu, ne završava započeto, krevelji se, pravi višak pokreta bez potrebe, ne može da se skrasi na jednom mestu, ne može da zapamti i sledi uputstva koja su data, prekida vas, uskače u reč, lako odustaje i pre nego što proba da uradi nešto, brb...
Post a Comment
Read more

Depresija

Šta je depresija? Reč depresija potiče od latinske reči deprimere , što znači potisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim, ona je kompleksnija od obične tuge. Nju karakteriše povlačenje, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, samookrivljavanje, usporen misaoni tok, beznadežnost, i bespomoćnost. Depresija utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more