Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje je najčešći razvojni problem koji se javlja u detinjstvu. Premda simptomi ADHD-a mogu biti prisutni i kod dece uzrasta od 2-3 godine, dijagnoza se najčešće postavlja pri polasku u školu zbog većih zahteva školske sredine.

Dete:  - ne ostvaruje kontakt očima (npr. kod hranjenja)  - ne uzvraća osmeh  - ne reaguje na svoje ime ili na glas bliske osobe  - ne prati pogledom predmet koji mu pokazujete  - ne koristi nikakve pokrete za komunikaciju

Bojiš se dobijanja na težini, mnogo paziš na unos kalorija ili ti se čini da je tvoj odnos sa hranom izvan kontrole? Osećaš se krivim/om i kažnjavaš se nakon jela? Izbegavaš pričati o hrani ili prisustvovati druženjima sa prijateljima i porodicom kako bi lakše održao/la svoj dnevni režim ishrane? Možda si u riziku da razviješ poremećaj ishrane . Upravo reagovanje na vreme ti može pomoći.  Uradi ovaj test!

Bojiš se dobijanja na težini, mnogo paziš na unos kalorija ili ti se čini da je tvoj odnos sa hranom izvan kontrole? Osećaš se krivim/om i kažnjavaš se nakon jela? Izbegavaš pričati o hrani ili prisustvovati druženjima sa prijateljima i porodicom kako bi lakše održao/la svoj dnevni režim ishrane? Možda si u riziku da razviješ poremećaj ishrane. Upravo reagovanje na vreme ti može pomoći.  Podaci dosadašnjih istraživanja slažu se da je prosečni uzrast javljanja anoreksije 14 godina dok se bulimija javlja nešto kasnije (oko 18te godine).

Čest problem u komunikaciji je činjenica da ono što mislimo i govorimo nije isto kao ono što je druga osoba razumela. Uz to, često želimo drugoj osobi jasno reći šta želimo od nje, a to se završi međusobnim prebacivanju i izvlačenjem starih grešaka pa razgovor odluta od početne ideje, a neretko se završi i žustrom raspravom i svađom. Čini nam se da nas ta osoba stalno pogrešno razume, da ne želi da nas sasluša, da neće priznati da smo u pravu, a sa druge strane čujemo iste prigovore na svoj račun. Započeti razgovor, umesto dogovorom, završava se kao „ping-pong“ prebacivanje lopte sa jednog na drugog. Razloga za takav „scenario“ ima više, a jedan od njih je i način komunikacije, tj. način na koji govorimo to što želimo reći. Postoje određene tehnike komunikacije koje je moguće relativno lako naučiti, a koje mogu pozitivno uticati na ishode naših razgovora.

ASERTIVNOST je veština aktivnog zalaganja za svoja prava bez ugrožavanja prava drugih ljudi. Uključuje fino (pre)poznavanje svojih osećanja, potreba i granica u odnosu na druge ljude i otvoreno i iskreno komuniciranje sa drugima. Razumevanje asertivnosti je lakše kada razmotrimo i druga dva načina ponašanja u društvenim interakcijama, a to su agresivno i pasivno ponašanje. Kod agresivnog ponašanja osoba se zalaže za svoja prava, bori se da ostvari ono što želi, a da pri tom obično ugrožava prava drugih. Drugi se zbog takvog ponašanja osećaju preplašeno ili ljuto pa često odlaze iz odnosa ili i sami postaju agresivni, tako da postoji velika mogućnost sukoba. Na kraju, osoba dobije ono što je u startu želela, ali joj dugoročno stradaju odnosi sa drugim ljudima.

Primarna noćna enureza je česta kod dece i predstavlja značajan psihosocijalni problem, kako za decu, tako i za njihove roditelje.  Enureza je mokrenje bez kontrole svesti da se to čini. Odsustvo svesne kontrole stvara higijenske, psihološke i socijalne nevolje deci i roditeljima. Mokrenje jeste automatski, nagonski fiziološki čin ali se kroz proces učenja podređuje svesnoj kontroli i volji deteta.