Anoreksija i bulimija

Bojiš se dobijanja na težini, mnogo paziš na unos kalorija ili ti se čini da je tvoj odnos sa hranom izvan kontrole? Osećaš se krivim/om i kažnjavaš se nakon jela? Izbegavaš pričati o hrani ili prisustvovati druženjima sa prijateljima i porodicom kako bi lakše održao/la svoj dnevni režim ishrane?

Možda si u riziku da razviješ poremećaj ishrane. Upravo reagovanje na vreme ti može pomoći. 

Podaci dosadašnjih istraživanja slažu se da je prosečni uzrast javljanja anoreksije 14 godina dok se bulimija javlja nešto kasnije (oko 18te godine).

Glavni oblici poremećaja ishrane su anoreksija nervosa i bulimija nervosa, iako je moguća i kombinacija ovih poremećaja.

Koje su osnovne karateristike ovih poremećaja?

Za anoreksiju nervosu je tipično: 

• odbijanje održavanja telesne težine koja je na ili nešto iznad minimalne težine za uzrast i visinu 
• izuzetan strah od dobijanja na težini ili od debljanja 
• poremećen način na koji se doživljava oblik i težina tela 
• preterani uticaj oblika i težine tela na samoprocenjivanje 
• amenoreja (odsustvo najmanje tri uzastopna menstruacijska ciklusa) 

Česte posledice ove teške bolesti su gubitak menstrualnog ciklusa, zatvor stolice i bolovi u abdomenu, netolerancija hladnoće, bezvoljnost i gubitak energije. Moguć je i vrlo nizak krvni pritisak, suva koža i pojačana dlakavost na telu (sitne svetle dlačice). Kod nekih osoba koža postaje žuta. 

Za bulimiju nervosu je karakteristično: 

• prejedanje sa neodgovarajućim metodama sprečavanja porasta težine 
• povraćanje/sredstva za pražnjenje creva/ izgladnjivanje – oko 2x nedeljno u periodu od 3 meseca 

Prejedanje se uglavnom odnosi na poslastice i visoko kaloričnu hranu i nastavlja se sve dok se osoba ne oseti neprijatno ili bolno punom; prejedanju tipično prethodi sniženo raspoloženje, stres u međuljudskim odnosima, jaka glad kao posledica dijete ili osećanja vezanim za telesnu težinu ili oblik tela.

Telesne posledice, kao posledica učestalog pražnjenja bilo koje vrste, uključuju nenormalnosti ravnoteže tečnosti i elektrolita. Prisutan je i gubitak želudačne kiseline povraćanjem, a čest je i proliv, kao posledica upotrebe sredstava za čišćenje creva (tzv. laksativi). Značajan je i trajan gubitak zubne gleđi, javljaju se ožiljci na spoljašnjoj površini ruke, neuredne menstruacije ili gubitak iste. 

Poremećaji ishrane tipično se vezuju za ženski pol, sa odnosom 9 : 1 u korist ženskog pola. Muškarci čine samo 5-10% populacije koja traži tretman kod anoreksije nervose i 10-15% obolelih od bulimije nervose.

Rizični činioci za razvoj poremećaja ishrane

Na razvoj poremećaja ishrane utiče niz faktora. Pokazalo se da su osobe obolele od ovog poremećaja često perfekcionisti, kruti i nefleksibilni u svakodnevnom životu, niži nivo samopouzdanja i samopoštovanja. Takođe, teže se nose sa frustracijama u životu.

Osim uticaja osobina ličnosti, prisutan je i značaj porodičnih odnosa i porodične klime (ako postoji otvorena komunikacija, međusobno uvažavanje i poštovanje, pravo na privatnost i različitost…).

Snažan je uticaj vršnjaka upravo u periodu koji je najkritičniji za razvoj ovog poremećaja. Kulturalni pritisak za vitkošću i isticanje slike abnormalne mršavosti kao ideala ženske lepote od strane medija može stvarati veoma jak pritisak za mlade osobe jer one dobijaju na težini kada je ostali održavaju.

Prema nekim istraživanjima, i raniji ulazak u pubertet je rizik za razvoj depresivnog poremećaja i delikventnog ponašanja kao i pojačan rizik za razvoj negativne slike o sopstvenom telu, a onda i razvoj nekog od poremećaja ishrane.

Psihološko savetovalište Niš

psiholog Radica Ristić Stojilković