Skip to main content

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder.
Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. 

Adhd_123Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju:
 
1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte.

2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju.

3. Impulsivnost: Reaguje bez razmišljanja.

Kod dece sa ADHD problemom se dodaje i četvrta karakteristika, a to je hiperaktivnost. Hiperaktivnost je preterana aktivnost koja nije primerena situaciji. 
Osim ovih osnovnih osobina deca sa ADD/ADHD - om su često i radoznala,osetljiva, trenutna osećanja dominiraju njihovim rasuđivanjem pa su sklona preteranom reagovanju, vođeni su momentom, često imaju loš rukopis, dosađuju se, imaju ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti, zaboravni su, imaju loš osećaj za vreme, poneki su I egocentrični…

Uz ADD/ADHD idu često I drugi problemi u učenju kao i disleksija, disgrafija, diskalkulija…
Kod dece sa ADHD om ćemo najviše primećivati to da su nemirna i u konstantnom pokretu, međutim ono što je najbitnije je da ova deca imaju kratak period pažnje i da ne mogu ni na šta da se usredsredi. Ovde se ne radi o razvojnoj fazi koju će dete samo prerasti (Ukoliko se ne tretira adekvatno 70 odsto slučajeva ADD a ne nestaju odrastanjem, iako se hiperaktivnost smanjuje nakon puberteta), problem ne mora biti uzrokovan neuspešnim vaspitanjem, niti je znak da je dete jednostavno “loše”.

Često nam dolaze deca koja su okarakterisana kao bezobrazna, nevaspitana, nezahvalna, lenja itd. za koju se kasnije ispostavi da zapravo imaju ADHD ili ADD, odnosno da je poreklo njihovog “bezobrazluka” neurofiziološko i da ne mora da bude uvek posledica lošeg roditeljstva.
Osobe sa ADD/ADHD strukturom imaju određenu neurobiološku različitost, koja vodi ka tome da oni misle, ponašaju se i uče drugačije. Nema svako naporno ili zahtevno dete ADD. Deca mogu biti jednostavno drugačija, nekonvencionalna, neobična i bez dodeljivanja dijagnoze.

Comments

Popular posts from this blog

Depresija - Veliki depresivni poremećaj

Ljudi često svoje loše emocionalno stanje pripisuju nepovoljnim životnim okolnostima. Neka istraživanja pokazuju da su u pravu jer je pet puta veća verovatnoća da će se kod depresivnih osoba naći negativan događaj povezan sa gubitkom. Sa druge strane, svi su doživeli neki gubitak, ali se depresija nije javila kod svih, što znači da i drugi činioci igraju važnu ulogu.  Veliki depresivni poremećaj (ili unipolarna depresija) je jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja. Depresija povećava šansu 23 puta da osoba bude „socijalno disfunkcionalna“ i daje 2 puta veću šansu za mortalitet od opšte populacije.

Svake večeri radite na tome da budete srećniji - veoma jednostavno

“Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita: – Šta mislite koliko je teška ova caša? – 50 gr…100 gr… 125 gr… – nagađali su studenti. – Istina je u stvari da ni ja ne znam. i dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta? – Ništa! – odgovoriše studenti. – Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? – ponovo zapita profesor. – Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student. – Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan? – Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukoćiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara. – Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se promenila težina čaše? – Ne! – o