Da li je Vas brak u krizi?

Na dole navedene tvrdnje odgovorite sa da ili ne

1. generalno sam zainteresovan(a) za aktivnosti i interese partnera

2. redovno partneru pokazujem osećanja i poklanjam pažnju

3. imam na umu koliko moj partner čini moj život boljim

4. trudim se biti povezan(a) sa partnerom iako se on(ona) čini udaljen i distanciran(a)

5. osećam da sam partneru uvek na raspolaganju

6. nije mi teško biti saosećajan(na) prema partneru ako je u problemu i nevolji

7. razlikujem kada partner ima problem koji ga čini ljutim, nemirnim, nestrpljivim, razdražljivim itd. od toga kada je takav zbog mene i naših razmirica

8. verujem da je moj partner(ka) uspešan u onome što radi i što ga(je) interesuje

9. pružam podršku partneru(ki) u njegovom (njenom) ličnom rastu i unapređenju svojih znanja i veština

10. generalno mi se sviđaju stavovi partnera(ke) i kako pristupa stvarima

11. nikada ne bih učinio(la) ili zahtevao(la) od partnera(ke) nešto što je nepravedno

12. često me partner(ka) seksualno privlači

Zbir pozitivnih odgovora pomnožite sa 10 kako biste dobili bodove-

100-120 bodova

Odlično! Vaš brak ili veza je na pravom putu. Doživljavate sebe kao tolerantog, saosećajnog partnera i svom partneru(ki) pružate dovoljno podrške, ljubavi i pažnje.

Ispod 100 bodova

Trebali biste unaprediti određene aspekte vašeg partnerskog odnosa. Postoje problemi koji zahtevaju pažnju i vreme kako biste ih rešili! Javite se psihologu kako biste unapredili Vaš partnerski odnos!

Comments

Depresija - Veliki depresivni poremećaj

Ljudi često svoje loše emocionalno stanje pripisuju nepovoljnim životnim okolnostima. Neka istraživanja pokazuju da su u pravu jer je pet puta veća verovatnoća da će se kod depresivnih osoba naći negativan događaj povezan sa gubitkom. Sa druge strane, svi su doživeli neki gubitak, ali se depresija nije javila kod svih, što znači da i drugi činioci igraju važnu ulogu. Veliki depresivni poremećaj (ili unipolarna depresija) je jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja. Depresija povećava šansu 23 puta da osoba bude „socijalno disfunkcionalna“ i daje 2 puta veću šansu za mortalitet od opšte populacije.

Svake večeri radite na tome da budete srećniji - veoma jednostavno

“Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita: – Šta mislite koliko je teška ova caša? – 50 gr…100 gr… 125 gr… – nagađali su studenti. – Istina je u stvari da ni ja ne znam. i dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta? – Ništa! – odgovoriše studenti. – Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? – ponovo zapita profesor. – Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student. – Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan? – Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukoćiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara. – Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se promenila težina čaše? – Ne! – o

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju: 1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivnost: Reagu

Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Search This Blog