Panicni napad i panicni poremecaj – Kako ih razlikovati?

Panični poremećaj nije isto što i panični napad. Da bismo govorili o postojanju paničnog poremećaja kod neke osobe, neophodno je da se jave minimum 4 panična napada u intervalu od mesec dana, kao i da nakon paničnog napada postoji intenzivan strah od pojave novih paničnih napada (strah od straha ili "anticipatorna anksioznost"), takođe u trajanju od mesec dana.

Panični napad karakterišu sledeći telesni simptomi: otežano disanje ili gušenje, ubrzan rad srca, vrtoglavica, nesvestica, mučnina, znojenje, drhtanje, topli ili hladni talasi ili jeza itd. Da bismo govorili o paničnom napadu, neophodno je postojanje minimum 4 telesna simproma. Takođe, kod osobe koja doživljava panični napad može biti prisutan i strah od ludila, gubitka kontrole, strah od smrti, infarkta, šloga... 

Panični napad se javlja naglo i brzo dostiže vrhunac, za par do 10 minuta. Panični napad ne označava nužno i panični poremećaj, već se može se javiti i u okviru drugih poremećaja (kao što su socijalna anksioznost, jednostavne fobije, hipohondrija itd).

Šta raditi u slučaju jednog izolovanog ili više učestalih paničnih napada? Najbolje bi bilo obratiti se psihologu ili psihijatru. Istraživanja su pokazala da je najuspešnija kombinacija medikamenata i psihoterapije; međutim, iako će izolovana medikamentozna terapija ublažiti anksioznost i negativne telesne simptome, do potpunog izlečenja neophodna je primena nekog vida psihološkog tretmana. Psihoterapijska metoda koja je najveću uspešnost pokazala za panični poremećaj i uopšte svih poremećaja čiju srž predstavlja anksioznost jeste kognitivno bihejvioralna psihoterapija.

Maja Todorović

Psihološko savetovalište Niš