Psihološko savetovalište Radica Ristić Stojilković

Gotovo da nema dana da se ne susretnemo sa vešću da je neko sebi oduzeo život. Šta to čoveka natera da se suprotstavi nagonu za samoodržanjem i „podigne ruku na sebe“? Mnogi će odmah reći – nemaština i beznađe koji, istini za volju, u poslednje dve decenije ne napuštaju Srbiju. Razlog je međutim mnogo dublji i dalji od materijalne spoljašnjosti.  Ne dižu ruku na sebe samo ljudi na rubu egzistencije.Razlog treba tražiti u društvenim prilikama, porodici i u nama samima. Zabluda je da se ljudima koji pokazuju simptome depresije i nagoveštavaju želju za smrću treba pristupati „strogo i otrežnjujuće“.  Osobi koja je u depresiji, očaju i beznađu nikada ne smete uputiti reči „tvoj problem nije veliki“ ili „nezahvalan si za ono što imaš“ i slično. Čovek se na samoubistvo ne odlučuje u trenutku, već o tome razmišlja dugo, ponekad i mesecima. Sve to vreme on je uplašen, očajan, bezvoljan. Iskren razgovor s njim, koji bi mu pružio podršku i nakon kojeg bi osetio da postoji n

Kako roditelji mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, koliko je uopšte razvijena njihova svest o psihičkim poremećajima njihovih naslednika? Depresija kod dece i adolescenata pominje se još u sedamnaestom veku, mada je dvadeseti obeležen mišljenjem da deca ne mogu da budu depresivna, i zato je ova bolest dugo vremena zanemarivana i neprepoznata kao dijagnostička kategorija. Od sedamdesetih godina prošlog veka zaključeno je da se depresija može pojaviti tokom detinjstva i adolescencije. Ovaj poremećaj sve više se prepoznaje kod mladih, a podaci govore da je depresija vodeći uzrok smrti u uzrastu 11-24 godine. Više od 90 odsto pokušaja suicida u ovoj dobi direktno se dovodi u vezu sa depresivnim poremećajem, odnosno zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Postoje specifičnosti depresije dece i mladih, čemu roditelji i lekari moraju da posvete naročitu pažnju: iritabilnost (nervoza), problemi u socijalnim relacijama dece s vrš

Prilikom svakog stresa narušava se psihička i fizička ravnoteža u organizmu; organizam se puni emocijama i nervnom napetošću, koja raste i akumulira se ukoliko se stres ne ukloni (to liči na ekspres lonac pod pritiskom). Ako nađemo ventil i smanjimo tu napetost i pritisak, lakše se možemo vratiti u svoju uobičajenu ravnotežu. Dokle god je čovek u stanju da se vrati u svoju uobičajenu psiho-fizičku ravnotežu posle neke traume, odnosno događaja, koji naruši tu ravnotežu, ostaće zdrav. Zbog toga je važno da se što pre smirimo, opustimo i na taj način vratimo narušenu harmoniju u samom sebi. Psihološko savetovalište Niš psiholog Radica Ristić Stojilković 062/873-44-74

Upitnik sadrži dvadeset grupa konstatacija (obeleženih brojevima od 1 do 20) koje se odnose na naše zdravlje. Pri ispunjavanju upitnika treba odabrati samo jednu ponuđenu konstataciju, od nekoliko koje se nude (a,b,c,d…). Svakoj konstataciji odgovara određeni broj poena.

Psiholog  Radica Ristić Stojilković  u okviru Edukativnog centra pruža usluge psihološkog savetovanja dece, odraslih i starih, psiholoških radionica, psihodijagnostike (testiranje inteligencije, testiranje ličnosti i profesionalne orijentacije) i psihoedukacije. kontakt telefon:  062/873-44-74 kontakt e-mail:  psiholoskosavetovalistenis@yahoo.com Online savetovanje putem skype-a:  psiholoskosavetovalistenis  U svom radu posebno se bavi sledećim područjima: Anksiozni poremećaji ( napadi panike ,  anksioznost ,  socijalna anksioznost ,  generalizovana anksioznost ,  opsesivno kompulsivni poremećaj , fobije)  Poremećaji raspoloženja ( depresija )  Poremećaji u ishrani  (anoreksija, bulimija, držanje dijete)  Somatomorfni poremećaj (preterana briga za sopstveno zdravlje, strah od smrti i sl.)  Bes (ljutnja, afekat i impulsivnost)  Poremećaji ličnosti  Bipolarni poremećaj Problemi sa učenjem (koncentracija i pažnja, motivacija, radne navike)  Problemi u part

Povučena deca imaju problem sa uklapanjem u društvo vršnjaka. Zbog toga često imaju neprijatan osećaj usamljenosti. Ona se može podeliti na socijalnu i emocionalnu usamljenost. Socijalna usamljenost se manifestuje kroz teškoće deteta da se priključi grupi vršnjaka, aemocionalna usamljenost se odnosi na nedostatak dobrih prijatelja i na osećaj djeteta da nije sposobno da uspostavi i održi odnos prijateljstva i bliskosti. Psihoterapija pomaže detetu da formira pozitivnu sliku o sebi, da razvije socijalne veštine, da radi na rešavanju problema koji ga onemogućavaju da se druži i raduje stvarima kojima se raduju njegovi vršnjaci…

Hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje je najčešći razvojni problem koji se javlja u detinjstvu. Premda simptomi ADHD-a mogu biti prisutni i kod dece uzrasta od 2-3 godine, dijagnoza se najčešće postavlja pri polasku u školu zbog većih zahteva školske sredine.