Spasite dete od gojaznosti!

Gojaznost je poslednjih decenija postala značajan zdravstveni problem dece i mladih i predmet sve većeg interesovanja psihologa. Postoji veliki broj definicija gojaznosti, a najopštija je da gojaznost predstavlja preveliku količinu masnog tkiva u organizmu. Osnovni uzrok gojaznosti je, kako se obično navodi, disproporcija između unosa i potrošnje energije. Međutim, česti neuspesi terapije fokusirane samo na otklanjanju disekvilibrijuma ova dva faktora ukazuju na uticaj i nekih drugih činilaca. Nasleđe je jedan od faktora koji ima snažan uticaj na pojavu gojaznosti.

Gojaznost dece i adolescenata u Srbiji, kao i u većini zemalja u tranziciji, poslednjih godina poprima epidemijske razmere. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji je u 2006. godini bilo 11,6% umereno gojazne i 6,4% gojazne dece i adolescenata, što je za 3,4%, odnosno za 2.0%, više nego u 2000. godini. Treba istaći da je u Istočnoj Srbiji procenat gojazne dece i adolescenata znatno veći nego u ostalim područjima Srbije, što se povezuje sa slabijom ekonomskom razvijenošću ovog regiona. Činjenica da je petina dece i adolescenata u Srbiji umereno gojazna i gojazna nalaže mobilizaciju čitave zajednice u razvijanju i unapređivanju organizovanih programa prevencije gojaznosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite i edukaciju u pravcu poželjnih nutritivnih navika i zdravog stila života. Istraživanje nutritivnih navika mladih u Srbiji ukazuje na široku rasprostranjenost nepravilnih obrazaca vezanih za ishranu (preskakanje užina, nedovoljna konzumacija mleka, voća i povrća, konzumacija hleba od belog brašna, nedovoljna konzumacija ribe i drugo).

Slobodno vreme deca i mladi u Srbiji najčešće provode u aktivnostima vezanim za sedenje (gledanje televizije, pisanje domaćih zadataka, slušanje muzike i sl.), dok se samo jedna četvrtina ispitanika bavi sportom. Pored toga, značajan procenat dece i omladine izbegava obavezne časove fi zičkog vaspitanja u školi. Navedene činjenice zahtevaju adekvatnije programe podsticanja zdravog stila života i pozitivnih navika vezanih za fi zičku aktivnost. Pored poznatih somatskih posledica gojaznosti i njenih komplikacija, ne treba zanemariti kompleksne psihološke i socijalne aspekte gojaznosti dece i adolescenata. Nepovoljna slika o izgledu sopstvenog tela predstavlja veliki problem u adolescentnom periodu jer je zaokupljenost izgledom univerzalna pojava među adolescentima sa bitnim uticajem na osećaj samopoštovanja, koje je kod gojaznih na nižem nivou, naročito kod devojaka. Takođe, uočena je češća pojava anksioznosti i depresije kod odraslih žena koje su u adolescentnom periodu bile gojazne. Gojazna deca u adolescentnom i odraslom dobu češće koriste duvan, alkohol i druge psihoaktivne supstance, podložnija su promiskuitetu, poremećajima ishrane, samopovređivanju i samoubistvu. Socijalno okruženje gojazne osobe često smatra lenjim, nespretnim i nesnalažljivim, a gojazna deca i adolescenti su često izloženi verbalnoj i fi zičkoj agresiji vršnjaka i često postoji strah od socijalnog odbacivanja i neprihvatanja. Socijalna izolacija produbljuje psihološke probleme što indukuje unošenje većih količina hrane da bi se ublažila neprijatna osećanja i tako se zatvara začarani krug. Ovakva stigmatizacija u detinjstvu i adolescenciji ima dugoročne posledice i odrasle osobe koji su bili gojazni u detinjstvu i adolescentnom dobu imaju niži nivo obrazovanja, često su diskriminisani na radnom mestu i ređe stupaju u brak. Uticaj psihosocijalnih aspekata gojaznosti na kvalitet života je veoma značajan i kod adolescenata, verovatno, važniji i od rizika somatskih komplikacija gojaznosti. Gojaznost je, takođe, povezana sa nizom socijalnih problema.

Gojaznost je pandemija XXI veka i njen značaj je najveći kod najmlađeg stanovništva. Konstantan porast broja gojazne dece i adolescenata u našoj zemlji zahteva zalaganje ne samo zdravstvene struke nego čitave zajednice na ranoj prevenciji gojaznosti i njenih posledica. Potrebno je kreiranje savremenih modela edukacije o pravilnim nutritivnim navikama i zdravom životu, ne samo u populaciji dece i adolescenata već i u njihovom porodičnom i školskom okruženju.