Zasto je igra bitna za deciji razvoj?

Igra je jedna od osnovnih potreba svakog deteta. Kroz igru dete upoznaje i sebe, ali i društvenu i fizičku sredinu u kojoj raste, uči i razvija se. U tekstu koji sledi, govorićemo o tome zašto je igra sa vršnjacima izuzetno značajna za razvoj i zdravo odrastanje svakog deteta.

Kako dete raste, tako raste i njegova potreba da se u igri nadju i druga deca. U igri sa vršnjacima ne samo da dete uživa, već je vršnjačka igra značajna i za sve druge aspekte njegovog razvoja. Ona ga uvodi u svet medjuljudskih odnosa, uči ga saradnji, strpljenju, odgovornosti, pravljenju kompromisa, kao i mnogim drugim veoma značajnim životnim veštinama. Igra sa vršnjacima, takođe, detetu pruža i osećaj pripadnosti, što je od neprocenjivog značaja za razvoj njegovog samopoštovanja.

Medjutim, u današnje vreme sve ređe vidjamo decu koja se bezbrižno igraju i druže u ulazima i dvorištima zgrada. Iz straha da to više nisu bezbedna mesta za igranje, ali i pod uticajem napredne tehnologije, TV stanica na kojima su crtani filmovi 24 sata dnevno, interneta, video igrica, deca sve više svog slobodnog vremena provode u kući ispred raznih ekrana – tableta, računara, TV prijemnika, mobilnih telefona. Igra sa vršnjacima, čini se, kao da ostaje u drugom planu.

Deca se radjaju s kapacitetom za igru, ali istraživanja pokazuju da se ovi kapaciteti pod uticajem načina života koji vodimo smanjuju. Sve manje je vršnjačke igre, kao i razvijanja odnosa bliskosti i poverenja medju decom. Često se dešava da se i mi odrasli vrlo lako umešamo u dečju igru zauzimajući ulogu sudije, procenjujući ‘’ko je prvi počeo’’, ‘’ko je u pravu, a ko nije’’. Na taj način uskraćujemo deci razvijanje veoma značajnih životnih veštine, a to su rešavanje konflikata, razvoj tolerancije, prihvatanja različitosti i drugačijih osećanja, stavova, mišljenja . Ukoliko sačekamo sa ishitrenim upadicama u njihove odnose, deca najčešće sama pronađu najadekvatniji način kako da izadju iz konfliktne situacije. Konflikt je vrsta komunikacije koja treba da bude sastavni deo učenja i odrastanja.

Organizacijom porodičnog života, tako da ostane bar par sati nedeljno za igru sa vršnjacima, naša deca će imati višestruku dobit. Za takvu vrstu igre, deci najčešće nisu potrebne ni skupocene igračke. Dovoljno će biti malo otvorenog prostora, prisećanje na tradicionalne igre i materijale kao što su ‘’Izmedju dve vatre’’, lastiš, klikeri, školica, koje svakako utiču na razvijanje, ne samo na socio-emocionalni, nego i intelektualni razvoj deteta.