Primarna noćna enureza je česta kod dece i predstavlja značajan psihosocijalni problem, kako za decu, tako i za njihove roditelje.
Enureza je mokrenje bez kontrole svesti da se to čini. Odsustvo svesne kontrole stvara higijenske, psihološke i socijalne nevolje deci i roditeljima. Mokrenje jeste automatski, nagonski fiziološki čin ali se kroz proces učenja podređuje svesnoj kontroli i volji deteta.
Nakon rođenja pa sve do, otprilike druge godine, čin mokrenja se nevoljno ili automatizovano odvija. Od otprilike druge godine dete sve češće i sve jasnije postaje svesno svojih unutrašnjih doživljaja i spoljašnjih događaja:
- potrebe za pražnjenjem bešike,
- samog čina pražnjenja,
- ugodnosti oslobađanja od napetosti,
- higijenskih posledica ako se pražnjenje odvija na neodgovarajući način i
- reakcija okoline na neadekvatno mokrenje.
Zahvaljujući toj svesti dete postepeno i polako stiče voljnu kontrolu nad jednim nevoljnim fiziološkim procesom.
Postoji više klasifikacija enureza. Prema periodu dana u kome se pojavljuje razlikujemo dnevno umokravanje koje se postavlja kao dijagnoza kod one dece koja su navršila bar 3 godine, a tokom budnog stanja se umokravaju. Enuresis nocturna ili noćna enureza se smatra poremećajem kod dece koja su navršila barem 5 godina. Pre ovih rokova smatra se da se radi o razvojnom fenomenu uspostavljanja kontrole, a ne o poremećaju. Ipak, i ove starosne odrednice nisu sasvim usklađene od autora do autora u zavisnosti od kriterijuma koje uzimaju za osnov. Neki smatraju da se o poremećaju kod dnevnog umokravanja ne radi sve do 5-6 godina, a kod noćnog sve do 6-7 godina. Oko 20% petogodišnjaka umokrava se noću, a oko 5% njih i posle dvanaest godina. Između druge i pete godine spontano uspostavlja kontrolu po 15% dece svake godine, što treba imati u vidu kod procena efekata eventualnog tretmana enureze u tom dobu. Kod nekih autora postoje dvojne norme u pogledu uzrasta od koga će se umokravanje smatrati poremećajem i to tako da su one za dečake nešto blaže. Druga klasifikacija enureza se odnosi na podatak o ranije uspostavljenoj kontroli. Primarna enureza označava da dete nikada nije uspostavilo kontrolu sfinktera, a sekundarna da je postojao izvestan period u kome se dete kontinuirano nije umokravalo. Za neke je taj period 6 meseci, a za druge godinu dana. Sekundarna enureza se često poistovećuje sa psihogenom pošto po pravilu nastupa posle nekih burnih emocionalnih događaja u životu deteta (separacija, rođenje novog deteta u porodici i sl.).
I dnevna i noćna enureza mogu biti primarne i sekundarne. U pogledu etiologije postoje brojna shvatanja o ovoj pojavi, tako da ona verovatno može nastati iz više različitih pojedinačnih uzroka koji jedan sa drugim ne moraju biti u vezi. Enurezu mogu uzrokovati npr. insuficijencija sfinktera mokraćne bešike, ali i neke hronične bolesti kao što je diabetes mellitus ili neke akutne urinarne infekcije. Neke studije su našle veći broj patoloških EEG nalaza kod enuretične dece, ali ovi rezultati nisu nedvosmisleno potvrđeni kao ni hipoteza o dubokom spavanju kao izvoru problema pošto se problem javlja i kod one dece koja imaju površan san. Ponavljani problemi sa kontrolom sfinktera u okviru jedne porodice kroz više generacija ukazuju na genetsku komponentu poremećaja, ali je još uvek mehanizam prenošenja sa jedne na drugu generaciju nepoznat. Nema dokaza za ideju da je problem umokravanja povezan sa strogoćom ili popustljivošću u obučavanju ili sa uzrastom u kome je ono počelo. Većina dece nema drugih pridruženih razvojnih poremećaja, a kada oni postoje nejasano je da li su posledica ili deo uzroka enureze. U nekim slučajevima enureza se pojavljuje u sklopu drugih razvojnih poremećaja kao njihov sastavni deo i tada ne predstavlja entitet sam za sebe.
Kada su u pitanju osobine ličnosti enuretične dece nema gotovo nikakve saglasnosti u tom pogledu. Za jedne je tipično da su enuretične devojčice takmičarski nastrojene, a dečaci pasivni i zavisni, za druge su i jedni i drugi plašljiviji u odnosu na opštu populaciju, treći tvrde da postoje tri vrste enuretične dece: razdražljiva, mrzovoljna i osvetoljubiva deca, četvrti enuretičnu decu dele na grupe pasivne dece, grupu dece koja se opiru zahtevima i grupu perverzne dece kojoj umokravanje predstavlja zadovoljstvo.
U životu deteta enureza može imati veoma različitu ulogu. Za jedne ona može biti reakcija na specifičnu traumu, za druge može biti primarni (i jedini) problem, za treće manifestacija ili znak nekog drugog poremećaja kao što je depresija ili poremećaj ponašanja.
Psihološko savetovalište Niš
Radica Ristić Stojilković
Comments
Post a Comment