Skip to main content

Depresija od rodjenja do adolescencije

Depresija od rođenja do mlađe školske dobi 


Depresija se može dijagnostifikovati kod dece nakon 2-3. godine iako je tom periodu depresija izuzetno retka. Depresija se u predškolskom periodu karakteriše simptomima kao što su iritabilnost, apatija, plačljivost i sl.


Depresija u kasnom detinjstvu i pretpubertetu


Depresija-deca-1
U ovom periodu depresija kao dijagnoza se postavlja vrlo retko iz razloga što u ovom periodu deca imaju relativno malo vidljivih depresivnih simptoma. Istraživanja nam govore kako u ovom uzrastu ima samo 1.5% do 2% dece koja zadovoljavaju kriterijume depresije. Dete u ovom uzrastu nije sposobno da opiše i predoči rečima svoje osećaje.
Istraživanja pokazuju kako su sama deca puno bolja u prepoznavanju simptoma depresije među vršnjacima nego odrasli. U ovom uzrastu mogu se javiti i halucinacije kod dece koje su u skladu s njihovim promenama raspoloženja.
S obzirom na simptome depresije u ovom periodu depresija se može javiti u nekom od sledeća tri tipa: prvi afektivni tip koji javlja se kod dece starosti 6 do 8 godina i karakteriše ga izražena tuga, beznadežnost i bespomoćnost, zatim drugi tip koji je uobičajen nakon 8. godine, a karakteriše ga nisko samopoštovanje i treći tip koji se javlja kod dece starije od 11 godina koji se karakteriše osećanjem krivice.


Depresija u pubertetu i adolescenciji 


Glavni problem u ovom uzrastu je kako razlikovati adolescenta kod koga se razvila depresija od normalno neraspoloženog adolescenta. Adolescencija je razdoblje kada dete intenzivno i dinamično doživljava velike promene. Dva osnovna obeležja depresivnosti u adolescenciji su 

1. Značajno povećanje broja depresivnih simptoma. Depresija se u periodu adolescencije javlja kod oko 5% adolescenata po nekliničkim uzorcima i kod 25% po kliničkim uzorcima. Povećanje procenta dece sa depresijom u razdoblju adolescencije može biti čak četvorostruko u poređenju sa ranim detinjstvom. 

2. Pojava značajnih polnih razlika gde devojčice imaju znatno veći broj simptoma depresivnosti od dečaka: 2.6% dečaka i 10.2% devojčica pokazuje simptome depresije.


Psihološko savetovalište Niš
psiholog Radica Ristić Stojilković
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Šta je ADHD, a šta ADD?

ADD i ADHD su skraćenice za Attention Deficit Disorder i Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Ovi termini se odnose na deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti.  Deca sa ADD problemom ispoljavaju tri osnivne karakteristike u ponašanju:   1. Selektivna pažnja i memorija: Najčešće imaju dva ekstrema pažnje. Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne (Najčešće nemaju veze sa školom. Uglavnom su u pitanju video igrice ili TV), ali imaju izrazito lošsu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte. 2. Rasejanost: Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivno...
Post a Comment
Read more

Crtež autistične devojčice

Ne postoji ni jedan opsežniji tekst o dečijem crtežu koji se nije osvrnuo na crteže male Nađe, devojčice kojoj je najpre postavljena dijagnoza mentalne zaostalosti, a zatim se i autizam .
Post a Comment
Read more
Radica Ristić Stojilković Diplomirani master psiholog, kognitivno bihejvioralni psihoterapeut pod supervizijom. Autor je više naučnih radova iz različitih oblasti psihologije, a trenutno je u procesu izrade doktorske disertacije. kontakt telefon: 0628734474 kontakt e-mail: psiholoskosavetovalistenis@yahoo.com skype: psiholoskosavetovalistenis Maja Todorović Diplomirani master psiholog, kognitivno bihejvioralni psihoterapeut pod supervizijom. kontakt telefon: 0643759430
Post a Comment
Read more